Izraelska kompanija u Srbiji primenjuje japanski model poslovanja


Kompanija Strauss Adriatic jedna je od retkih u Srbiji koja je započela uvođenje i primenu Kaizena, japanske poslovne filozofije

Kompanija Strauss Adriatic među malobrojnim je u Srbiji koje u svom poslovanju primenjuju principe „Kaizen menadžmenta“ zaslužnog za uspeh japanskih kompanija. Poslovanje japanskih kompanija preduzetnicima širom sveta predstavlja uzor na putu ka uspešnom poslovanju, pa se Kaizen danas primenjuje i u kompanijama u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi. Iako redak primer, kompanija Strauss Adriatic, jedan od vodećih prerađivača kafe, među prvima je u Srbiji počela sa primenom ove filozofije kako bi unapredila sopstveno poslovanje. Implementacija Kaizena u Strauss Adriaticu počela je 2010. godine kada su krenule i prve obuke, a primena konkretnih principa otpočela je nakon posete kompaniji Japan Tobacco International u Rumuniji 2011. godine.

U skladu sa osnovnim polazištem Kaizena da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta, predstavnici kompanije razvili su plan za primenu ove filozofije, a za čiju je implementaciju zadužen Vladan Matović, menadžer proizvodnje u Straussu. Kako je jedan od prvih koraka „inficiranje“ i motivisanje svih zaposlenih da daju predloge, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija, u Strauss Adriaticu je za početak formirano šest radnih grupa. Da bi ceo proces bio zanimljiviji, radne grupe su od svojih članova dobile i posebne nazive, pa tako svoje predloge za unapređenje radnog procesa daju Kaskaderi, Maratonci, Dream team, Lavovi. Takva praksa je samo početak procesa implementacije u kom se zaposleni podstiču da predlože najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa. Na ovaj način zaposleni se bolje osećaju na svojim radnim mestima, jer imaju uticaja na njihovo poboljšanje što ih čini zaintersovanijim za radni proces. Oni najbolje poznaju prednosti i mane svog radnog mesta, te i najbolje mogu da uoče mogućnosti za poboljšanje svog radnog okruženja.

Kao i svaka novina, i primena Kaizen menadžmenta naišla je na početku na otpor i bojazan kod zaposlenih, te je zbog toga bilo potrebno izuzetno mnogo napora da se svi zaposleni uključe. Da prihvatanje primene Kaizen menadžmenta ipak napreduje govori i činjenica da je u 2011. godini bilo 58 predloga za poboljšanje, od kojih je usvojen 31. Iako bi anonimno davanje predloga pomoglo da se prevaziđe stav „sramota me je da dam predlog jer sigurno nije dobar“, zahvaljujući javnom davanju predloga iza kojih stoje konkretne osobe, najvredniji i najkreativniji predlagači nagrađeni su za svoj trud. Ideja vodilja uvođenja Kaizen menadžmenta u Straussu bilo je poboljšanje uslova rada, povećanje produktivnosti i bezbednosti, uređenje prostora, ali i poboljšanje komunikacije među zaposlenima.

Za sada je Kaizen metodologija zastupljena u proizvodnji, a realizovane korekcije se odnose na izmenu dosadašnjeg načina rada ili određenih procedura koje su zaposleni prepoznali kao prepreku u radu i zajedničkim snagama izmenili. Kada je reč o promenama vezanim za opremu, ona koja je bila oštećena popravljena je i dovedena u upotrebljivo stanje, a ona koja je uništena, zamenjena je novom. Radi lakšeg i bržeg snalaženja, postavljena su brojna uputstva i table koje jasno ukazuju kako se neki deo opreme koristi, gde šta stoji i ko je zadužen za određen sektor. Kuriozitet je da u okruženju kojim dominiraju mašine i čije se održavanje uglavnom vezuje za muška radna mesta, najveći broj prihvaćenih predloga potekao je upravo od jedne devojke. Prednost koju Kaizen nudi jeste i činjenica da njegova primena ne zahteva velika ulaganja, a pruža veliki rast produktivnosti i smanjenje količine škarta.

U skladu sa kovanicom nastalom od reči kai, što znači promena i zen sa značenjem boljitak, koja ukazuje da je reč o svakoj promeni na dobro, deo primene Kaizena u Straussu je i upotreba briketa kafene plevice za grejanja. Predlog stigao takođe od jednog od zaposlenih u kompaniji predstavlja izuzetan primer primene Kaizen-a, kojim se rešava problem odlaganja otpada i pronalazi njegova nova namena. Iako je ovaj predlog zahtevao i određena ulaganja, godinu dana nakon početka primene ovog sistema grejanja, investicija je u potpunosti isplaćena, pa se može reći da kompanija sada ima drastično manje troškove. Upotreba kafene plevice za grejanje jedinstven je primer u svetu, a kako Kaizen predstavlja kontinuiran proces, fokusiran na konstantna poboljšanja, nije isključeno da neka nova otkrića poteknu upravo iz fabrike u Šimanovcima poznate po brendu „Doncafé“.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s