Okrugli sto o obnovljivim izvorima energije


27. novembra u Udruženju novinara Srbije je održan okrugli sto o obnovljivim izvorima energije u organizaciji Balkan magazina.

EPS otkupljuje „ekološku struju“

Cilj Republike Srbije je da do kraja 2012. godine poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za 7,4 odsto,  odnosno za 735 miliona kilovat-časova, u odnosu na 2007. godinu. Iz tih razloga Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije do 2012. godine, donelo Uredbu o sticanju statusa povlašćenog proizvođača (još  u septembru ove godine), a 20. novembra 2009. godine usvojena je i Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije.
To su te, već poznate fid in (feed in) tarife, oko čijeg je uvođenja, a posebno načina plaćanja, bilo dosta oprečnih mišljenja, pa i nagađanja u javnosti. Poslednjih dana, posle donošenja navedenih uredbi, stvari su dosta jasnije i javnost će svakako biti bolje upoznata sa detaljima do 1. januara 2010. godine kada će navedene novine  početi da se primenjuju. Garantovane cene električne energije dobijene iz obnovljivih izvora kretaće se od 7,8 do 23 evro centi po kilovat-času za period od 12 godina od početka proizvodnje. Trenutna cene električne energije u Srbiji je za domaćinstva (na niskom naponu) je oko četiri evro centa po kilovat-času.


Veliki potencijal

Razjašnjavanju detalja vezanih za ove podsticajne tarife svakako je doprineo i okrugli sto o obnovljivim izvorima energije, odnosno uvođenju stimulacija za električnu energiju proizvedenu njihovim korišćenjem, koji je u organizaciji Balkan magazina održan 27. novembra u Udruženju novinara Srbije.
Na početku ovog skupa, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije podsetio je da je Evropski parlament prošle godine doneo zaključak da je neophodno, u odnosu na 1990. godinu, obezbediti učešće u proizvodnji električne energije od 20 odsto na bazi obnovljivih izvora energije i doneti zakonski okvir da bi se ti resursi mogli racionalno i efikasno iskoristiti, Škundrić ističe da je Srbija uradila sve što se do sada od nje očekivalo.
„Srbija u obnovljivim izvorima energije raspolaže potencijalom koji je jednak godišnjem ekvivalentu potrošnje 4,3 miliona tona nafte. Od te količine energije 63 odsto bi moglo da se dobije iz biomase, 14 odsto iz hidropotencijala, 14 odsto iz sunčeve energije, četiri iz geotermalnih izvora i pet iz vetra, mada mislim da kada je reč o ovom poslednjem postoji bar dvostruko većoj količini energije vetra, koja može da se iskoristi na našim prostorima. Vlada Srbije je 20. novembra, usvajajući potrebne uredbe, stvorila preduslove za ulaganje u ovu oblast,” rekao je Škundrić.
Do sada je Ministarstvo izdalo energetsku dozvolu za gradnju 1.100 megavata za proizvodnju električne energije na bazi vetra i desetinu dozvola za izgradnju, kako je Škundrić rekao, malih, srednjih i nešto većih hidroelektrana. Kada je reč o iskorišćenju energije sunca, do sada nije izdata ni jedna dozvola, ali su realizovana dva mala kapaciteta instalisane snage ispod pet kilovata. To je simbolično ali značajno, jer se ulazi i u taj sektor.


Italijani posebno zainteresovani

U izlaganju ministra Škundrića posebnu pažnju je privuklo zapažanje da su značaj naših resursa kada je reč o obnovljivim izvorima energije procenjivale i zemlje EU. Posebno interesovanje je pokazala Italija.
– Mi smo sa Vladom Italije potpisali sporazum u vezi sa iskorišćenjem jednog dela hidropotencijala kao obnovljivog izvora energije i jednog dela potencijala energije vetra. Dogovorili smo se da oko hiljadu megavata bude okvir za instalisanu snagu za proizvodnju čiste i izvoz čiste električne energije u Italiju. Značajan je i aranžman sa nemačkim koncernom RWE, koji je veoma zainteresovan za hidropotencijale odnosno gradnju kapaciteta od nekoliko stotina megavata, koji se uzimaju kao podloga za čistu energiju. Moguća su strateška partnerstva kada je reč o iskorišćenju hidropotencijala Dunava odnosno gradnji HE Đerdap 3 snage četiri puta po 600 megavata. Podsticaji, koje smo mi predvideli su evropski prosek. Italijani su u tom pogledu znatno bolji od nas i to je veoma važno za EPS, jer će biti strateški partner u realizaciji projekata vezanih za hidropotencijale Ibra,  srednje Drine i Save. Kvote prema Italiji ne ulaze u sistem podsticaja naše države, one su van tog sistema i po količinama i po podsticajnim merama. A podsticajna cena za hidroenergiju u Italiji je čak 18 evro centi za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog kapaciteta. Dakle ne samo za kapacitete do 10 megavata, već to može da bude i 200 i 300 megavata, a to je za naše učesnike u realizaciji posebno interesantno – rekao je Škundrić.
On je dalje napomenuo da bi, tek kada budu realizovani svi  planirani projekti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora do 2012. godine, to sa oko 1,8 odsto uticalo na povećanje sadašnje cene električne energije u Srbiji, a sa više od 10 procenata na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu u odnosu na količinu proizvedene energije.
Mi, inače kako je rekao Škundrić ne spadamo u velike zagađivače. Na primer, SAD emituju u odnosu na nas 75 puta više ugljen dioksida, Kina 50 puta, Rusija 20 puta, Nemačka isto toliko puta…
– Očekujem da investitori, koji su dobili energetske dozvole, pristupe realizaciji projekata izgradnje energetskih kapaciteta na bazi obnovljivih izvora. Imamo najave da će neke male hidroelektrane biti završene do kraja ove godine – rekao je Škundrić.


Uskoro sertifikat o čistoj struji

Na istom skupu energetičara, Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra rudarstva u energetike je rekao da je donošenjem ovih podzakonskih regulativa Srbija u potpunosti primenila dve direktive EU (2001-77 i 2003-30). Ostalo je još da se definiše izdavanje garancija o poreklu električne energije, jer sva energija proizvedena iz obnovljivih izvora moraće da ima potvrdu o poreklu, odnosno sertifikat, kako bi mogla da se koristi u daljim transakcijama. U junu ove godine doneta je i direktiva koja obavezuje da se u EU do 2020. godine učešće energije iz obnovljivih izvora poveća na 20 odsto, ali u proseku. Svaka zemlja članica dobila je različite zadatke (kvote) uglavnom povezane sa podatkom koliko se energije iz obnovih izvora svaka od njih proizvodila 2005. godine i koliki bruto društveni proizvod ima. Švedska, na primer ima cilj da joj 2020. godine 49 odsto ukupno proizvedene energije potiče iz obnovljivih izvora. I Srbiji će, kako je rekao Stojadinović, na isti način biti određena ta kvota i trenutno se u tom pogledu sprovodi jedna studija u okviru Energetske zajednice, koja će da finansira taj cilj.
– Za utvrđivanju statusa povlašćenog proizvođača, zahtevi se podnose Ministarstvu rudarstva i energetike i posle odgovarajuće procedure on se stiče na 12 godina i taj proizvođač energije ima pravo na Feed in tarifu, odnosno podsticajnu cenu. On sklapa ugovor sa EPS-om o kupovini te električne energije. Kompletan trošak proizvodnje struje iz obnovljive energije, kao i sistemski troškovi, koji se odnose na balansnu energiju (balansiranje i ostalo) ulaze kao opravdani troškovi poslovanja EPS-a i na taj način ih vrednuje i Agencija za energetiku Republike Srbije. On će biti finansiran iz cene električne električne energije za tarifne, odnosno krajnje potrošače. Ove cene svaka zemlja definiše u skladu sa svojim potencijalima. U Srbiji će ona biti izražena u evro centima, kako bi se eliminisao uticaj kursnih razlika i biće nepromenljiva 12 godina – rekao je Stojadinović.


Samo 450 megavata za vetroelektrane

Ta cena ne može biti niža, dok u slučaju poremećaja na tržištu može da se poveća. Ona omogućuje svakom investitoru da u periodu od 12 godina, vrati uložena sredstva i pokrije sve operativne troškove. Ali, ima i određenih ograničenja.
Podsticajna cena za elektrane na vetar je ograničena na ukupno 450 megavata plus 10 odsto prosečne aktivne snage novoizgrađenih kapaciteta u međuvremenu do kraja 2012. godine. Dakle, još samo 10 odsto od 450 megavata. Takođe izgradnja elektrana, koje koriste zračenja sunca u Srbiji, ograničena je na pet megavata instalisane snage. Na određivanja podsticajnih cena uticalo je i učešće domaće privrede u projektima koji treba da proizvode obnovljivu energiju. Najveći podsticaj je dat za biomasu zbog domaćih proizvođača te opreme.
– Učešće obnovljivih izvora energije u potrošnji električne energije u Srbiji 2007. godine iznosilo je 30,3 odsto i poticalo je iz velikih hidroelektrana. Plan je da uz primenu ovih podsticajnih mera to učešće do 2012. godine bude povećano na 32,5 odsto i to pod uslovom da potrošnja u ovom periodu ne poraste značajno. Sagledavamo da je realno da se u ovom periodu izgradi najmanje 45 megavata kapaciteta u malim hidroelektranama (cena 75 do 90 miliona evra), 45 megavata postrojenja koja koriste energiju vetra (oko 67 miliona evra), pet megavata solarnih elektrana (22,5 miliona evra), dva megavata postrojenja na biomasu (3,5 do 5,5 miliona evra) i pet megavata na biogas (17,5 do 22,5 miliona evra). Kada bi se sva ta postrojenja izgradila, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji bi se povećala za 7,4 odsto u odnosu na 2007. godinu, a ukupne investicije za realitzaciju tog projekta iznosile bi  između 190 i 210 miliona evra do 2012. godine. Tek u toj poslednjoj godini, pod pretpostavkom da se sve ovo izgradi i pusti u rad, uticalo bi sa 1,8 odsto na povećanje sadašnje cene električne energije u Srbiji – rekao je Stojadinović.


Prenosna mreža „tanka“ za sve želje

Izvesno je, dakle,  da je sada malo realnije sagledano uključivanje obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem Srbije i da su načinjena izvesna ograničenja. Dragan Balkoski koordinator za poslove priključenja u Direkciji EMS-a za upravljanje prenosnim sistemom, napominje da se kada su vetroelektrane u pitanju očigledno preteralo. Naročito kada je reč o zahtevima za postavljanje vetroparkova u južnom Banatu, ali i sa desne strane Dunava u delu istočne Srbije.
– Vršački konzum je na nivou od stotinak megavata; mreža je građena za takvu potrošnju i nije se sagledalo da će odjednom biti tolika navala. Samo na području Kovina i dela pančevačke opštine ima zahteva za priključenje 700 megavata u vetroelektranama. U EMS-u, kao operatoru sistema, radili smo analizu optimalnih uslova, gde se definišu svi tehnički parametri priključenja tih objekata. Uradili smo to za ukupno 800 megavata iz vetroelektrana i obustavili dalje analize, jer smo došli do 10 odsto ukupno instalisanih kapaciteta u elektroenergetskom sistemu Srbije. Mora da se vidi dokle može da se ide sa tim priključenjima vetrogeneratora i rekli smo im da ćemo do juna 2010. sagledati šta može dalje da se uradi. Ovo ograničenje od 450 megavata vetroelektrana za celu Srbiju, koje je uneto i u novu uredbu, verovatno se neće svideti investitorima, jer do sada imamo iskazane zahteve za priključenje novih vetroelektrana na ukupno oko 1.600 megavata. Sa ovih 450 megavata možemo nekako da isplivamo u narednih četiri do pet godina, a u međuvremenu ćemo valjda uspeti da pojačamo dalekovode. Uostalom dosta očekujemo i od odgovarajuće studije, koja, pored ostalog, treba da pokaže koliki je maksimalan kapaciteta vetroelektrana, koje mogu da se priključe na naš sistem. Ta studija bi trebalo da bude završena do juna 2010. godine.
Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a rekao je na ovom skupu da ima razloga da se pohvale donete uredbe.
– Po tim uredbama, EPS je dužan da otkupi svu tu električnu energiju koja bi se proizvela iz obnovljivih izvora i da obavi poslove balansiranja, što zahteva povlačenja i uključivanje ostalih elektroenergetskih kapaciteta EPS-a. To je dosta skupo i EPS-u se nadoknađuje razlika u odnosu na cenu, koja sada važi za tarifne kupce, kao i sistemske usluge. EPS će sa AERS-om da definiše te troškove, koji će da se priznaju, kao opravdani troškovi u toku godine. Svi proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora dužni su da do kraja tekuće godine definišu potencijalne količine te energije za narednu godinu, kojima će da raspolažu. Uslovi su, dakle stvoreni i od 1. januara može da se krene – rekao je Aca Marković.

Dragan Obradović (list „kWh“)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Okrugli sto o obnovljivim izvorima energije

  1. Pratim situaciju u svetu o potebcijalima fotonaponskih panela za proizvodnju električne energije. Moje pitenje je: koliko se električne energije se može proizvesti sa ravnog krova veličine cca 200 m2, kolika je orjentaciona investicija, da li ima firmi u Srbiji-Beogradu koje se bave instaliranjem sunčanih elektrana, sistem kreditiranja, način otkupa struje, cena tako proizvedene struje.
    Kakva je dokumentacija potrebna za realizaciju projekta?
    U očekivanju odgovora ja vas pozdravljam.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s