Internacionalizacija Amazonije


Za vreme debate na jednom američkom univerzitetu, brazilskog ministra prosvete Cristovama Buarquea su studenti pitali šta misli o internacionalizaciji Amazonije. Američki student je postavio svoje pitanje uz primedbu da očekuje odgovor humaniste, a ne Brazilca.

Evo šta je odgovorio g. Cristovam Buarque:

Naravno, kao Brazilac se jednostavno protivim internacionalizaciji Amazonije. Kolika god bila nebriga naših vlada za to bogatstvo, ono je naše.

Cristovam Buarque

Kao humanista, svestan opasnosti koja preti degradaciji predela Amazonije, mogao bih zamisliti da Amazonija bude internacionalizovana, kao uostalom i sve drugo vazno za čovečanstvo. Ako bismo, u ime humanističke etike, morali da interncionalizujemo Amazoniju, onda bismo morali interncionalizovati i naftne rezerve celog sveta. Nafta je je isto toliko važna za budućnost čovečanstva koliko i Amazonija. Ali uprkos tome,  gospodari naftnih rezervi smatraju da imaju pravo povećati ili sniziti njenu cenu ili proizvodnju.

Isto tako bi trebalo internacionalizovati finansijski kapital bogatih zemalja. Ako je Amazonija rezerva za celo čovečanstvo, nju ne smemo spaljivati voljom jednog vlasnika ili jedne zemlje. Spaljivati Amazoniju je isto tako ozbiljno kao i nezaposlenost koju su izazvali spekulanti globalne ekonomije. Ne smemo dopustiti da samovolja spekulanata upropasti finansijske rezerve čitavih zemalja.

Pre internacionalizacije Amazonije želeo bih da budem svedok internacionalizacije svih muzeja sveta. Luvr ne treba da pripada samo Francuskoj. Svaki muzej na svetu je čuvar najlepših dela ljudske genijalnosti. Ne smemo ostaviti da tim kulturnim bogatstvom, isto kao ni prirodnim bogatstvom Amazonije, manipuliše ili ga uništi jedan vlasnik ili jedna zemlja. Pre izvesnog vremena je jedan japanski milioner odlučio da sa sobom sahrani sliku velikog majstora. Pre nego što se to dogodi, trebalo bi internacionalizovati tu sliku.

Dok se odvija naš susret, Ujedinjene nacije organizuju Forum Milenijuma, ali su neki predsednici država imali poteškoća da stignu na Forum, zbog problema na granici Sjedinjenih Država. Mislim dakle da bi Njujork, sedište Ujedinjenih Nacija, trebalo internacionalizovati. Makar bi Menhetn morao pripadati celom čovečanstvu. Kao uostalom i Pariz, Venecija, Rim, London, Rio de Ženeiro, Brazilija, svaki grad sa svojom posebnom lepotom i svojom istorijom bi trebao pripadati celom svetu.

Ako Sjedinjene Države hoće internacionalizovati Amazoniju zbog toga što misle da je opasno nju ostaviti u rukama Brazilaca, hajde da onda internacionalizujemo i nuklearni arsenal Sjedinjenih Država jer su SAD u stanju da se posluže njime, što bi izazvalo razaranja daleko obimnija od požara u Amazoniji, koji su inače za žaljenje.

U toku rasprava izmedu američkih predsedničkih kandidata, oni su zastupali internacionalizaciju šumskih rezervi sveta s tim da se za uzvrat izbrišu dugovi siromašnih zemalja. Počnimo dakle s tim da upotrebimo iznos tog duga da osiguramo svoj deci sveta da se hrane i da idu u školu. Internacionalizujmo decu, i postupajmo prema njima, gde god se rodila, kao prema bogatstvu koje zasluzuje pažnju celog sveta, daleko više od Amazonije.

Kad svi rukovodioci sveta budu postupali prema siromašnoj deci kao ljudskoj baštini, neće ih pustiti da rade umesto da idu u školu, niti da umiru, kada treba da žive.

Kao humanista, pristajem da zastupam ideju internacionalizacije Sveta. Ali dok mene Svet smatra Brazilcem, boriću se da Amazonija ostane naša. i samo naša!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s