Predrag Šekeljić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike: Treba ulagati u hidropotencijal


http://www.tanjug.co.yu/images/global/logo.gif

Elektroenergetska situacija u Srbiji još nije alarmanta sa aspekta trenutne dnevne potrošnje, ali ćemo se vrlo brzo suočiti sa hroničnim nedostatkom struje i moramo razmišljati o boljem korišćenju hidropotencijala, ocenio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike Predrag Šekeljić.

Potrošnja električne energije će tokom dužeg perioda godine biti veća od proizvodnih potencijala i zbog toga su potrebna ulaganja u izgradnju novih, kao i u modernizaciju i revitalizaciju postojećih kapaciteta, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje, kazao je Šekeljić u intervjuu Tanjugu.

„Srbija se suočava s problemom manjka proizvedene električne energije i debalansa snage u sistemu, a to praktično znači da sa sadašnjim raspoloživošću kapaciteta Srbija nije u stanju da bez uvoza pokrije godišnje potrebe za električnom energijom“, upozorio je Šekeljić.

On je dodao da ukupna instalisana snaga svih proizvodnih kapaciteta nije dovoljna da proizvodnjom pokrije dane sa maksimalnom potrošnjom.

Sagledavajući analize koje su rađene u poslednjih 25 godina, ukupan hidropotencijal Srbije iznosi oko 25.000 gigavat sati (GWh) električne energije godišnje, od čega je oko 17.000 GWh ekonomski opravdano za eksploataciju (procenat opravdanosti se menja zavisno od mnogih faktora, pri čemu je cena električne energije jedan od dominantnih faktore).

U dosad izgrađenih 14 hidroelektrana, od ukupnog hidropotencijala iskorišćeno je oko 10.000 GWh i neophodna su nova ulaganja kako bi se iskoristiilo preostalih 7.000 GWh na preko 50 lokacija, koje raspolažu hidropotencijalom većim od 10 megavata (MW) instalisane snage.

Srbija ima izrađen katastar malih hidroelektrana, snage od 0,1 do 10 MW, kojim je utvrđeno više od 850 lokacija, ukupne instalisane snage od oko 450 MW i potencijala na godišnjem nivou od otprilike 1.600 GWh proizvedene električne energije, precizirao je Šekeljić.

On je, međutim, ukazao da je oko 60 odsto hidroelektrana u Srbiji staro u proseku 40 godina, a neke i više od 50 godina, dok je radni vek njihove opreme pri kraju i, kada su u pitanju postojeći kapaciteti, prioritet mora biti modernizacija i revitalizacija.

Ssekeljić je kazao da se, shodno Zakonu o energetici, koji je donet 2004. godine, obavljanje delatnosti na tržištu energije organizuje uz poštovanje principa konkurentnosti i ravnopravnosti svih subjekata na tržištu.

To znači da su svi potencijalni investitori doborodošli u slučaju izgradnje postrojenja za iskorišćenje preostalih hidropotencijala, uz potpuno poštovanje zakonske regulative Republike Srbije.

Govoreći o Javnom preduzeću EPS i već izgrađenim hidroelektranama, Ssekeljić je rekao da su na tim objektima predviđena ulaganja u narednom periodu, prema planu poslovanja tog javnog preduzeća, kao i prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije.

Najveća domaća hiroelektrana Djerdap 1 bi trebalo da se modernizuje do 2012. godine, i to revitalizacijom tri agregata, a predviđeno je da se to uradi u okviru međudržavnog sporazuma sa Rusijom.

Modernizacijom Djerdapa 1, koja će koštati oko 136 miliona dolara, biće povećana snaga elektrane za 66 MW, dok će godišnja proizvodnja biti uvećana za 80 GWh.

Ssekeljić je naveo da će revitalizacijom hidroelektrana Ovčar Banja i Međuvršje biti povećana snaga obe elektrane za četiri MW, a godišnja proizvodnja za 12 GWh i ukupne investicije u te dve hidroelektrane iznosiće oko 11 miliona evra, tako da će se u toku naredne dve godine uvoditi istovremeno po jedan agregat na svakoj hidroelektrani.

Imajući u vidu i do sada sprovedene aktivnosti na modernizaciji i revitalizaciji tih hidroelektrana, koje su među najstarijim u Srbiji, neophodno je do 2012. obezbediti uslove u kojima će EPS, sam ili sa strateškim partnerom, moći da izdvoji sredstva za realizaciju i modernizaciju, istakao je pomoćnik ministra.

Prema njegovim rečima, za revitalizaciju hidroelektrane Bajina Bašta do sada je sklopljen i ugovor o kreditiranju od oko 30 miliona evra, dok će ostatak od 16 miliona evra obezbediti EPS.

Modernizacijom će se snaga te hidroelektrane povećati za 28 MW, a godišnja proizvodnja za 60 GWh, a do 2010. godine bi trebalo izvršiti revitalizaciju jednog ili dva agregata, naveo je Šekeljić.

Za hidroelektranu Zvornik neohodno je do 2012. godine izraditi tendersku dokumentaciju, a izbor isporučioca opreme i izvođača radova spovesti do kraja ove godine.

S obzirom na vreme potrebno za obavljanje pripremnih radova, revitalizacija prvog agregata moguća je tek 2010. godine, čime bi se povećala snaga elektrane za 25 MW, a godišnja proizvodnja za 70 GWh.

Procena je da investicije na ovom projektu iznose oko 60 miliona evra, kazao je Šekeljić.

Za revitalizaciju kompleksnog sistema Vlasinskih hidroelektrana neophodno je izraditi dokumentaciju do kraja ove godine, rekao je on i predočio da će, modernizacijom i revitalizacijom, snaga četiri elektrane biti povećan za pet MW, a godišnja proizvodnja za 25,5 GWh.

Potrebne investicije za modernizaciju i revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana procenjene su na sedam miliona evra.

Šekeljić je ocenio da će, s obzirom na dosadašnje aktivnosti preduzete u cilju modernizacije i revitalizacije Limskih hidroelektrana, u periodu do 2012. godine, biti potrebno završiti izradu investiciono-tehničke i tenderske dokumentacije i sprovesti postupak izbora najpovoljnijeg ponuđača opreme i izvođenja radova.

Sredstva koja će biti neophodna za revitalizaciju Limskih hidroelektrana (Bajina Bašta, Uvac, Kokin Brod, Bistrica, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje) još nisu procenjena, istakao je on.

Pomoćnik ministra je naveo da u Srbiji postoji značajan broj malih hidroelektrana koje su u vlasništvu države, za čiji rad i održavanje je zadužen EPS.

Kako se radi o objektima od istorijskog značaja za razvoj elektroenergetike u Srbiji, neophodno je ove objekte modernizovati i revitalizovati, a njihov rad i održavanje učiniti efikasnijim.

Ovaj program, kako je rekao Šekeljić, predviđa sagledavanje mogućnosti da Vlada Srbije prenese vlasništvo nad ovim objektima sa Republičke direkcije za imovinu na EPS, dok je ovo javno preduzeće obavezno da radi na izradi investiciono-tehničke dokumentacije za modernizaciju objekata najkasnije do kraja 2008. godine.

To bi omogućilo da se u 2009. izabere isporučilac opreme i izvođač radova i da u 2010. godini počne modernizacija i revitalizacija najmanje dve male hidroelektrane – HE Sokolovica i HE Sićevo, samostalno ili sa izabranim strateškim partnerom.

Imajući u vidu stvaranje zajedničkog tržišta na prostoru jugoistočne Evrope, objektivna ambicija elektroenergetškog sektora Srbije da zauzme lidersku poziciju na regionalnom tržištu, neće biti ispunjenja bez intenzivne izgradnje novih kapaciteta, upozorio je Šekeljić.

Kada je u pitanju izgradnja novih kapaciteta, Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije predviđa izgradnju tri nove hidroelektrane – Ribarići, reverzibilne hidroelektrane Bistrica i HE Vrutci.

Izgradnja hidroelektrane Ribarići na reci Ibar, oko četiri kilometra nizvodno od Ribarića, omogućiće snagu elektrane od 46,7 MW, godišnju proizvodnju od 76,1 GWh i protok vode od 62 kubna metra u sekundi.

Prema grubim procenama, ukupne investicije za izgradnju ovog objektra bi iznosile 100 miliona evra, rekao je Šekeljić.

Jedan od potencijalno najatraktivnijih novih hidroenergetskih objekata je reverzibilna hidroelektrana Bistrica, locirana u blizini postojeće istoimene hidroelektrane sa zajedničkom novom akumulacijom Klak, čija je energetska vrednost oko 60 GWh godišnje .

Procena je,rekao je Šekeljić, da je specifična cena izgradnje oko 1.200 evra po kilovatu, dok bi instalisana snaga ove hidroelektrane trebalo da bude 680 MW.

Vrutci, lokacija na reci Djetinji uzvodno od Užica, na kojoj je 1984. izrađena brana i čija je osnovna namena bila snabdevanje vodom stanovništva i industrije Užica i Sevojna, takođe je u Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije. Predviđena je elektrana od 31,8 MW i godišnja proizvodnja od 42,2 GWh.

Veliki interes energetskog sektora Srbije je na Drini sa pritokama, a u budućnosti i na Savi i Dunavu, rekao je Šekeljić i dodao da se EPS, odlukom o ulaganju kapitala u Preduzeće HE „Gornja Drina“ d.o.o. u Republici Srpskoj, sa strateškim partnerom iz Republike Srpske, opredelio da uđe u izgradnju novih hidroelektrana.

Prema njegovoj oceni, izgradnja HE „Gornja Drina“ bi bila prvi korak prema sigurnom, kvalitetnom i pouzdanom snabdevanju električnom energijom u budućnosti.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s