Ljubo Maćić, predsednik Saveta Agencije za energetiku – Dokle je Srbija stigla u realizaciji Ugovora o energetskoj zajednici?


Izlaganje Predsednika Saveta Agencije za energetiku republike Srbije na Drugoj godišnjoj konvenciji „Energetska budućnost Balkana“, održanoj u Beogradu 15.04.2008. godine:

 

Šta je to što određuje uslove razvoja i tržišnu poziciju srpske energetike u okruženju?

1. Visoka uvozna zavisnost u sektoru prirodnog gasa (90%) i nafte (80%) i još uvek relativno mali neto uvoz električne energije. U 2007. godini Srbija je za uvoz svih energenata platila preko 3 mlrd.USD.

2. Oskudni domaći energetski resursi: lignita ima za oko 50 godina eksploatacije (bez rezervi na Kosmetu), a rezerve nafte i gasa su veoma male; preostali hidropoencijal je znatno skuplji od iskorišćenog, a obnovljivi izvori energije mogu pokriti manji deo porasta potrošnje energije.

3. Cene nafte i gasa u svetu su veoma visoke i njihovo dalje kretanje je sasvim neizvesne. A ne tako davno, do 2003. godine ni jedna relevantna institucija nije dugoročno predviđala cene više od 30 $/barel.

4. Održavaju se veoma visoke cene električne energije u regionu. Kasni izgradnja novih elektrana u regionu, te raste manjak kapaciteta. Do 2020. godine treba revitalizovati ili izgraditi novih 22000 MW, a to je jednako polovini sadašnjih kapaciteta u regionu.

5. Centralna pozicija u regionu sa dobrim vezama sa susednim elektroenergetskim sistemima (grade se ili analiziraju i novi), novim magistralnim gasovodom i očekivanim naftovodom.

6. Povoljna struktura elektroenergetskog sistema, baziranog na relativno povoljnim energetskim resursima (1/3 hidro, 2/3 lignit).

7. Efikasnost energetskih sistema u odnosu na druge i potencijalnu konkurenciju (pokazatelji se poboljšavaju u različitom stepenu).

8. Rast potrošnje električne energije u Srbiji, što, zbog odlaganja početka izgradnje novih elektrana, neminovno vodi povećanju uvoza.

9. Niska energetska efikasnost u potrošnji energije.

10. Neophodnost povećanja investicija u poboljšanje zaštite životne sredine.

11. Uticaj klimatskih promena i troškovi povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije.

12. Rast cena energetske opreme, zbog rasta cena čelika i drugih sirovina i visoke tražnje (pominju se jedinične investicije od preko 1500 EUR/kW za termoelektrane na lignit).

13. Nove i usavršene energetske tehnologije (termoelektrane visoke efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, podzemno skladištenje emitovanog ugljen dioksida, unapređene nuklearne tehnologije, energetski efikasniji uredjaji na strani potrošnje).

14. Rizici vezani za političku stabilnost i druge faktore (treba imati u vidu da jedan procentni poen skuplji kapital znači preko 5% skuplju električnu energiju iz npr. TE Kolubara B).

Dokle je Srbija stigla u realizaciji Ugovora o energetskoj zajednici?

Kompletan tekst

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s