Dobri investicioni potencijali Srbije u oblasti energetike

Delegacija vodećih energetskih investitora u poseti Srbiji

Beograd, 29. jun 2011. – Trideset potencijalnih ulagača iz oblasti rudarstva, energetike i obnovljivih izvora energije posetilo je Srbiju u organizaciji Rezervoar Kapital Korporacije i njene lokalne kompanije REV d.o.o. Investitori iz Kanade, Australije i SAD-a su u prethodnih nekoliko dana obišli više lokacija koje su u isto vreme i potencijalne destinacije za njihove investicije. Oni su Srbiju identifikovali kao privlačno odredište za eventualna buduća ulaganja i uverili se u energetske potencijale koje zemlja ima.

Leskovac dobija solarnu elektranu

16. septembar 2010. | 08:07 | Izvor: Beta

Leskovac — Članovi Gradskog veća Leskovca su odlučili da se gradi solarana elektrana od 950 kilovata u ataru sela Velika Biljanica.

Elektrana će koštati 3,5 miliona evra. Solarana elektrana sa 330 rotatora će se prostirati na 6,5 hektara i u njoj će posao dobiti 20 radnika.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić rekao je da će to biti prva solarna elektrana u Srbiji i regionu.

“Partneri Grada u ovoj investiciji biće Solarne elektrane Srbije i strani investitori”, kazao je Kocić.

Većnici su doneli i odluku o izdvajanju 100.000 dinara za izradu topografskog plana.

 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=09&dd=16&nav_id=459086

http://www.bizon.ba/region/6566-u-leskovcu-e-se-graditi-solarna-elektrana.html

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Leskovac-dobija-prvu-solarnu-elektranu.sr.html

 

Cene otkupa energije iz obnovljivih izvora u Evropskoj uniji

€cent/kWh	hidroenergija	energija vetra	solarna energija	biomasa
Austrija		7,3	29 – 46	6 – 16
Bugarska	4,5	7 – 9	34 – 38	8 – 10
Kipar		16,6	34	13,5
Češka	8,1	10,8	45,5	7,7 – 10,3
Danska		7,8		3,9
Estonija	5,1	5,1	5,1	5,1
Francuska	6	8,2		12,5
Nemačka	4 – 13	5 – 9	29 – 55	8 – 12
Grčka	7 – 8	7 – 9	55	7 – 8
Mađarska	2,9 – 5,2		9,7
Irska	7,2	5,9		7,2
Italija	22	30	36 – 44	20 – 30
Letonija		11
Litvanija	7	10		8
Luksemburg	7,9 – 10,3	8 – 10	28 – 56	10,3 – 12,8
Holandija	7,3 – 12,5	11,8	45,9 – 58,3	11,5 – 17,7
Poljska				3,8
Portugal	7,5	7,4	31 – 45	10 – 11
Slovačka	6,6 – 10	5 – 9	27	7,2 – 10
Slovenija	7,7 – 10,5	8,7 – 9,4	26,7 – 41,4	7,4 – 22,4
Španija	7,7	7,3	32 – 34	10,7 – 15,8

izvor http://www.energy.eu/#feedin

€cent/kWh	hidroenergija	energija vetra	solarna energija	biomasa
Austrija	0	7,3	29 – 46	6 – 16
Bugarska	4,5	7 – 9	34 – 38	8 – 10
Kipar		16,6	34	13,5
Češka	8,1	10,8	45,5	7,7 – 10,3
Danksa		7,8		3,9
Estonija	5,1	5,1	5,1	5,1
Francuska	6	8,2		12,5
Nemačka	4 – 13	5 – 9	29 – 55	8 – 12
Grčka	7 – 8	7 – 9	55	7 – 8
Mađarska	2,9 – 5,2		9,7
Irska	7,2	5,9		7,2
Italija	22	30	36 – 44	20 – 30
Letonija		11
Litvanija	7	10		8
Luksemburg	7,9 – 10,3	8 – 10	28 – 56	10,3 – 12,8
Holandija	7,3 – 12,5	11,8	45,9 – 58,3	11,5 – 17,7
Poljska				3,8
Portugal	7,5	7,4	31 – 45	10 – 11
Slovačka	6,6 – 10	5 – 9	27	7,2 – 10
Slovenija	7,7 – 10,5	8,7 – 9,4	26,7 – 41,4	7,4 – 22,4
Španija	7,7	7,3	32 – 34	10,7 – 15,8

Solarna elektrana – Manastir Devič

Solarna elektrana Manastir Devič (Lauša, Srbica, Kosovo i Metohija) od 15kW je puštena u pogon 12.06.2010. Ovo je prva solarna elektrana u Srbiji i najveca off-grid (110 akumulatora od 500 Ah ukupno 55.000 Ah) solarna elektrana na Balkanu. Elektrana je napravljena za 6 dana od 07.06 do 12.06, projkat i radove je izvela firma S.O.K. doo iz Kraljeva. Sa ovim solarnim sistemom Manastir Devič je postao objekat sa najviše ugrađenih solarnih sistema, jer su već ugrađena 2 solarna sistema za zagrevanje tople vode (vide se na slikama). Solarna elektrana od 15kW zauzima 108 m2 panela to jest 54 modula od 280 W. Firma S.O.K. doo upravo sada pustila je u rad i sistem za zagrevanje tople vode od 1.000 l za manastir Žiču.

Manastir Devič – Wikipedia

Zahvaljujemo se Srđanu Dragojloviću na informaciji i čestitike na uspešno obavljenom projektu. Posebno je značajno to da je ova elektrana izvedena na objektu od velike kulturno-istorjiske vrednosti, čime su omogućeni elementarni egzistenicijalni uslovi za opstanak manastira, u trenutku političke i ekonomske nestabilnosti na Kosovu.

Finansiranje projekata za korišćenje obnovljivih izvora

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pruža podršku malim i srednjim preduzećima i investitorima za investiranje u projekte održive energije preko pojedinačnih kredita u iznosu od 2 do 6 miliona evra.Prezentaciju o proceduri dobijanja kredita možete pogledati ovde Više informacija potražite na internet sajtu – http://websedff.com/sr/
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Banca Intesa u Srbiji su potpisale ugovor o dodeli kreditne linije za finansiranje projekata održive energije u vrednosti od 10 miliona evra. Krediti se odobravaju po kamatnoj stopi Euribor plus 6 odsto godišnje. Kod ove vrste kredita korisnici imaju mogućnost da povrate 20 odsto novca uloženog u projekte, tako da realna kamata na kraju iznosi Euribor plus 3 odsto godišnje. Krediti se odobravaju na period od 5 godina, uz grejs period od 2 godine. Maksimalni iznos kredita iznosi 2 miliona evra, a maksimalna vrednost projekta koji se finansira je do 5 miliona evra.Više informacija potražite na internet sajtu – http://www.bancaintesabeograd.com/
Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije finansira projekte vezane za korišćenje obnovljivih izvora energijeViše informacija potražite na internet sajtu – http://www.sepf.gov.rs/

Ugovor sa povlašćenim proizvođačem

Ugovore o otkupu električne energije, po feed-in tarifi, će sa povlašćenim proizvođačima zaključivati JP EPS. Informacije o potrebnoj dokumentaciji i licima za kontakt se mogu dobiti na sajtu JP EPS http://www.eps.rs/obnovljiviizvori.htm.

Isplativost solarne energije

Po proračunu Agencije za energiju iz obnovljivih izvora Nemačke, 10m² foto ćelija na krovu kuće može da proizvede oko 900kWh za godinu dana, što je oko 1/4 potreba domaćinstva.

Solarni kolektor iste površine će proizvesti toplotnu energiju ekvivalentnu 4.500kWh za godinu dana, što je oko 1/4 potreba domaćinstva za zagrevanjem.

Učinak solarnih kolektora na krovu kuće

Usvojena Uredba o podsticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora

RTS, petak, 20. nov 2009, 15:47

Vlada usvojila Uredbu o podsticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Cilj je da se do kraja 2012. godine, poveća proizvodnja struje proizvedene iz obnovljivih izvora, za 7,4 odsto u odnosu na 2007. godinu.

Direktive Evropske Unije obavezuju zemlje članice da do 2020. godine iz obnovljivih izvora obezbede 20 odsto električne energije. Vlada Srbije donela je Uredbu za posticaj takve proizvodnje struje.

Kompletan tekst

Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije

Otkupne cene za energiju iz obnovljivih izvora

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

На основу члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије, а у вези са Законoм о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04),

Влада доноси

УРЕДБУ

О МЕРАМА ПОДСТИЦАЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ КОРИШЋЕЊЕМ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ И КОМБИНОВАНОМ ПРОИЗВОДЊОМ ЕЛЕКТРИЧНЕ И ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije

Vlada Srbije je na sednici 3. septembar 2009. godine donela “Uredbu o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti uslova”, koja je najavljena u Zakonu o energetici, član 84. Donošenjem ove uredbe omogućeno je proizvođačima električne energije, koji energiju proizvode iz obnovljivih izvora, da budu upisani u registar povlašćenih proizvođača čime će ostvariti pravo na prednost na tržištu električne energije (zasada prilično nejasan pojam) kao i prava na subvencije, poreske i druge olakšice.