Al Gor: Zelena energija do 2018. godine

EU: 20% energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine

Pitanje na koje treba dati odgovor je: Zašto 20%?

Da li je to visok ili jednostavno ostvariv cilj? Da li su obnovljivi izvori preskupa i nedovoljna iluzija savremenog društva? Da li je sve to samo dobar marketing (20 do 2020)? Hm … treba razmišljati, ali u svakom slučaju treba raditi na postizanju što veće zastupljenosti obnovljivih izvora u proizvodnji energije i energenata.

Uspon i pad biodizela u Srbiji

[29/06/07] Prva fabrika biodizela u Srbiji puštena u rad

Šid/Novi Sad, 27. jun  -  Predsednik Izvršnog veća Vojvodine mr Bojan Pajtić danas je u Šidu svečano  pustio u rad  novoizgrađenu fabriku za proizvodnju biodizela – prvu u Srbiji i u jugoistočnoj Evropi, u vlasništvu holdinga “Victoria group”  – jedne od vodećih kompanija u oblasti agara.

U fabriku “Victoriaoil” u Šidu, “Victoria group” je investirala 20 miliona evra i planira se godišnja proizvodnja oko 100 hiljada tona biodizela namenjenog, pre svega, srpskom tržištu – gradskim javnim preduzećima, zemljoradničkim zadrugama i udruženjima, transportnim firmama, sa tendencijom da se biodizel nađe i u maloprodaji na benzinskim pumpama. Postrojenja rafinerije su izgrađena po nemačkoj Lurgi tehnologiji, u njima će se proizvoditi biodizel koji zadovoljava najviši evropski standard, što omogućava njegov plasman i na tržište Evropske unije.

Inače,  prednosti biodizela koji se proizvodi od suncokreta, uljane repice i soje jeste činjenica da predstavlja obnovljiv izvor energije, za razliku od fosilnih goriva. Neuporedivo manje zagađuje atmosferu i tako smanjuje efekte “staklene bašte”. Bolje sagoreva u motorima i razgrađuje se prirodnim putem i cena mu je manja od evro-dizela.

Za upotrebu biodizela zalažu se sve zemlje – potpisnice Kjoto protokola, a EU je propisala svojim članicama da na tržištu do 2010. godine treba da obezbede skoro šest odsto biodizela i ostalih obnovljivih izvora energije. Srbiji tek predstoji donošenje strateških dokumenata u ovoj oblasti, mada je upotreba obnovljivih goriva već dve godine naša obaveza koja proizilazi iz Sporazuma o energetskoj zajednici, potpisanog u Atini 2005. godine.

- “Victoriaoil” na najkonkretniji način dokazuje da Vojvodina i Srbija jesu Evropa. Sa kapacitetom od 100 hiljada tona godišnje, ona predstavlja i potencijalno velikog izvoznika, ali i višestruko važan ekonomski faktor razvoja naše zemlje – rekao je vojvođanski premijer mr Bojan Pajtić i dodao: 

- Proizvodnja biodizela je podstrek razvoju našeg energetskog sektora. Uz to, ova investicija “Victoria Group” predstavlja i ulaganje u regionalni razvoj i u poljoprivredu. Uz 200 zaposlenih u fabrici, proizvodnja biodizela će podstaći i zapošljavanje hiljada ljudi – od poljoprivrednih proiuzvođača, građevinskih preduzeća i trgovine.  Kako je biodizel neškodljivo gorivo, njegova upotreba će doprineti i očuvanju zdravlja i životne sredine. Na taj način i Srbija daje svoj doprinos očuvanju planete Zemlje. Pored toga, “Victoriaoil” je konkretan dokaz ispunjavanja međunarodnih obaveza.

Direktor fabrike “Victoriaoil” Nikola Vujačić je istakao će njena izgradnja doprineti ekonomiji Srbije, njenoj energetici, poljoprivredi i zaštiti životne sredine. Ispred partnera “Lurgi” kompanije iz Nemačke zadovoljstvo što je fabrike sagrađena za samo godinu dana izrazio je glavni projektant Norbert Paušek.

Svečanosti su prisustvovali mnogobrojni zvaničnici i gosti. Svoje zadovoljstvo izrazili su i republički ministar za poljoprivredu Slobodan Milosavljević i za ekologiju Saša Dragin. Milosavljević je rekao da će proizvodnja biodizela u Šidu doprineti uvoznoj zavisnosti naše privrede i šansama da se što više proizvoda izvoze iz Srbije.  Ovakvom investicijom stvaraju se uslovi za veće zapošljavanje. Stoga će Vlada Srbije morati da razmotri mogućnosti za premiranje proizvodnje bioobnovljivih goriva i da razmotri akciznu politiku u oblasti energenata, odnosno da se napravi razlika između forilnih i bio- goriva. Ministar Dragin je ukazao da su fabrike kao što je “Victoriaoil” odgovor na pitanje kako pomiriti tehnološki razvitak društva i civilizacije uopšte i potrebe za očuvanjem zdrave životne sredine.

 

[10/09/07] Victoria Group dobila od EBRD-a kredit od 45 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je Viktorija Grupi kredit u visini od 45 miliona evra, što predstavlja najveći iznos zajma do sada odobren bilo kojoj privatnoj kompaniji u Srbiji. Sredstva će zajednički koristiti kompanija Viktorija oil, najveći proizvođač biodizela u regionu i Sojaprotein, jedna od najvećih uljara, koja prerađuje genetski nemodifikovanu soju. Reč je o drugom po redu kreditu ove vrste odobrenom Viktorija Grupi. Prošle godine plasirano je 10 miliona evra za kupovinu poljoprivrednih kultura i ovaj kreditni aranžman je ocenjen kao izuzetno uspešan. Deo kredita odobrenog u 2007. godini u iznosu od 40 miliona evra koristiće se za kupovinu poljoprivrednih kultura koje se prerađuju u fabrikama Sojaprotein i Viktorija oil, a preostalih pet miliona evra namenjeno je povećanju energetske efikasnosti i smanjenju emisije ugljen – dioksida u Sojaproteinu – kazala je Vedrana Jelušić, senior banker u EBRD, na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Međunarodnom pres centru Tanjuga.
Branka Pavlović, generalni direktor Sojaproteina, podsetila je da će ta kompanija izgradnjom kotlova na biomasu imati ne samo manje energetske troškove, već i korišćenjem obnovljivih izvora energije doprineti smanjenju emisije ugljen – dioksida i očuvanju životne sredine. Obzirom na ovogodišnju sušu i povećanje cene žitarica i uljarica, sredstva koja je odobrila EBRD predstavljaju značajnu pomoć u finansiranju otkupa sirovina iz ovogodišnje žetve
Nikola Vujačić, direktor kompanije Viktorija oil, naglasio je da kredit EBRD potvrđuje lidersku poziciju šidske fabrike u proizvodnji biodizela u regionu. Njeni proizvodni kapaciteti projektovani su na do 100.000 tona biodizela godišnje, što bi trebalo da zadovolji potrebe Srbije do 2010. godine.

 

[25/10/07] Srbija može biti Saudijska Arabija

U okviru trodnevne ministarske konferencije „Životna sredina za Evropu“, u Beogradu od 10.-12. oktobra, u Centru „Sava“ održana konferencija za novinare Viktorijaoil.

Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin izjavio je na toj konferenciji da se biološko gorivo mora prihvatiti u svakodnevnoj upotrebi, jer je to gorivo budućnosti.

Dragin je dodao da biološkim gorivom ne samo da štedimo novac i čuvamo motore, već i štitimo prirodu i ne narušavamo eko-sistem. Ministar je objasnio da biološka goriva stvaraju potpuno novu perspektivu budućnosti srpske poljoprivrede.

- Ako pogledamo da je fosilnog goriva sve manje i da za 50 godina nećemo moći da koristimo te resurse, možemo reći da Srbija, pogotovo Vojvodina, ima perspektivu da bude nova Saudijska Arabija – rekao je Dragin.
Predstavnik Ministarstva zaštite životne sredine iz Nemačke Mihajl Miler naveo je da je ta zemlja 2001. godine uvela Zakon o obnovljivim izvorima energije.

Sada je u Nemačkoj 16 odsto energije iz obnovljivih izvora, a 50 odsto struje dolazi iz alternativnih izvora. Miler je naveo da Nemačka do 2020. godine želi da za 40 odsto smanji emisiju gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte, i podsetio da je Evropska komisija donela odluku da do 2020. udeo obnovljive energije mora biti 20 odsto.

Fabrika „Viktorijaoil“ izgrađena je u Šidu i prva je u regionu koja proizvodi biodizel, obnovljivo gorivo. Sirovine od kojih se pravi – suncokret, soja i uljana repica – obnavljaju se u onoj meri u kojoj se troše.

 

 

[01/02/08] Obustava proizvodnje biodizela

 

Upravni odbor ”Victoriaoil” a.d. doneo je odluku o obustavi proizvodnje biodizela u fabrici Victoriaoil u Šidu. Obustava proizvodnje usledila je nakon skoka cena sirovina za proizvodnju biodizela (soja, suncokret i uljana repica) usled suše i smanjenih prinosa, kao i nedovoljne zakonske regulative koja reguliše oblast biogoriva.

Pokretanje procesa proizvodnje može se očekivati nakon stvaranja konkurentnije pozicije biodizela na tržištu goriva, uz podršku države kroz donošenje adekvatnih odluka o obaveznom učešću (5%) biodizela u fosilninom dizelu u skladu sa Direktivom Evropske Unije 2003/30/EC i standardom SCS EN 590.

Ko je ubio električni automobil?

Ko je ubio električni automobil? (Who Killed the Electric Car?) je dokumentarni film iz 2006. godine, koji istražuje rođenje, ograničenu komercijalizaciju i kasniju smrt električnih vozila u Sjedinjenim Državama, naročito automobila EV1 General Motorsa iz 1990. godine. Film ispitituje ulogu proizvođača automobila, naftne industrije, Vlade SAD, baterija, vozila na hidrogen i kupaca u ograničavanju razvoja i prihvatanju ove tehnologije.

Godina 1990. Zagađenje vazduha u Kaliforniji je na vrhuncu. U očajničkom traženju rešenja California Air Resources Board (CARB) imenuje izvor problema: izduvni gasovi iz automobila. Inspirisan objavom General Motorsa o prototipu električnog vozila rađa se Zero Emissions Mandate (ZEV). Zahtevao je da 2% novih vozila prodatih u Kaliforniji budu bez emisije štetnih gasova do 1998. godine, 10% do 2003. godine. To je naradikalniji propis protiv smoga od uvođenja katalizatora. GM 1996. godine izbacuje svoj EV1 električni auto, šokirajući konkurenciju obaranjem brzinskih rekorda. To je bio revolucionarni automobil, kojem nije bio potreban benzin, zamena ulja, izduvni lonac, niti često održavanje kočnica (proizvod industrije vredne milijarde dolara). Tipično održavanje za EV1 se sastojalo od dopune tečnosti za vetrobran. Ali fanfare oko pojavljivanja EV1 su nestale, kao i sam automobil. Da li je u pitanju mala potražnja od strane kupaca, kao što je tvrdio proizvođač, ili su na delu bili pritisci?

Brzo premotavanje 6 godina unapred… Vozni park je nestao. Stanice za punjenje EV automobila skupljaju prašinu i paučinu širom Kalifornije. Kako se ovo desilo? Da li se neko potrudio da ispita dokaze? U stvari, neko jeste. I otkrio je da se radi o ubistvu. Električni automobil je ugrožavao sastus quo. Istina oko njegovog nasleđa nalikuje ishodu “Ubistvu u Orijent Ekspresu” Agate Kristi: više osumnjičenih, rekonstrukcije sa svakim od njih i naravno nožem. Film intervjuiše i ispituje proizvođače automobila, zakonodavce, inženjere, potrošače i automobilske entuzijaste od Los Anđelesa do Detriota, ispitujući motive i alibije, sklapajući komplesknu slagalicu.

“Ko je ubio električni automobil?” nije samo film o EV1 automobilu. To je film koji govori kako ova alegorija propasti – reflektovana u današnjim cenama nafte i zagađenju vazduha – može biti i sjajni simbol društvenog potencijala da unapredi sebe i svet oko sebe. Iako ima mnogo grdnje zbog izgubljenog vremena ima i mnogo vremena za obnavljanje, kako se tehnologija ponovo rađa u “Ko je ubio električni automobil?”.